Raznolikost/zasićenost i količina boja
Raznolikost/zasićenost boja
Izraz raznolikost, odnosno hromatičnost boje se odnosi na njenu zasićenost. Za zasićene boje su karakteristični vrlo uočljivi/efektni tonovi, dok u nezasićene boje ubrajamo belu, sivu i crnu. Na efekat koji ostvaruje pojedina nijansa veliki uticaj ima veličina obojene površine. Opšte pravilo pri oblikovanju prostora jest da za veće površine biramo svetlije, odnosno nezasićene nijanse, dok su tamnije, tj. jače zasićene nijanse najpogodnije za detalje i manje površinee. Navedeno pravilo potvrđuje činjenica da su nezasićene boje za oko manje naporne, dok svetlije nijanse vizualno povećavaju prostor.
Faktor osvetljenje
Ovo pravilo možemo prekršiti, uz osmiišljenu upotrebu svetlosti. Svetlost je faktor koji pomaže u izražavanju trodimenzionalnosti prostora i doživljavanju boja. U prostoru s dobrom prirodnom ili veštačkom svetlosti, možemo priuštiti izbor živahnih ili tamnih nijansi jačeg intenziteta. U praksi se to može videti na slučaju živopisnih fasada Srednje Amerike i Mediterana, gde šarene nijanse boja ne deluju previše nametljivo zbog jakog sunčevog svetla. Dakle, u malom prostoru s dobrim prirodnim osvetljenjem bez problema kombinujemo tamne ili živopisne nijanse; upravo zbog obilja svetlosti koju prima, prostor neće izgledati skučeno.
